Dru Gardner

 

ZAŠTO JE FLARF BOLJI OD KONCEPTUALIZMA

Konceptualizam pita šta je konceptualizam?
Flarf se pretvara u poeziju do daske.

Konceptualizam nikada nije ni čemu drugom osim o konceptualizmu samom.
Flarf je poezija. On je o svemu onome što nije poezija.

Flarf je najstrašnija grupa svemirskih pirata u dvorištu. Kao takav, on je i dalje član Mobi Grejpa.
Konceptualizam traži lakrdiju, ali nije Elvisova kita.

Konceptualizam je sastavljen.
Flarf je sastavni deo.

Konceptualizam angažuje različite tehnike kompromitovanja i komplikovanja pitanja bla bla bla bla ....
Flarf je nabudženi jednorog koji se vozi na drugom nabuženom jednorogu u večnost.

Konceptualizam kaže želim da mi pokažeš ljubav, ali ne želim da ja tebi pokažem ljubav.
Flarf vam daje više ljubavi nego što možete podneti.

Flarf je garavi, ekspresivni hibrid labuda i medveda na džidži.
Konceptualizam je umotan. Penis je Bilbo Bagins.

Flarf vas želi.
Konceptualizam želi da vas stavi u stanje u kojem želite da se oslobodite svoje bede.
Flarf želi da bude još paperjastiji.

Flarf održava  stav super akceleratora prema svetu-u celini.
Konceptualizam želi da znaš da je on čitao Lakana.

Flarf ima anafilaktički šok za svaku situaciju. To uključuje Spin doktore ili namaz tumačenja na đevreku društvenog konteksta, koji je favorizovao Ken Rasel snimajući spontano ljudsko sagorevanje kao muženje Orka. Prema tome, njegovi sestrinski temelji leže pre svega u konusnom obećanju etanolom napunjenog dinosaurusa hranjenog radioaktivnim mlekom, u smislu da predstavljeni dinosaurus mora sadržati više ili manje stabilnu vezu sa Aderal amfetaminom, sa većim osećajem olakšanja što se ne mora pisati mučna proza u pokušaju da se pripiše institucionalno ojačani intelektualni autoritet samog sebe, podjednako stabilan, po mogućstvu centriran, kako bi se uokvirio Konceptualizam kao funkcija relevantna i za poverene realnosti sveta umetnosti i za berze drugih čitalaca konceptualizma koji povećavaju vrednost fonda čitajući više po višoj ceni. Konceptualizam ponavlja pokrete koju su izabrani i svareni pre četrdeset godina u svetu umetnosti i prikazuje ih u svetu poezije, gotovo nepromenjene: to je rimejk. Poezija je suviše van toga da bi se primetila. I tako Konceptualizam pogađa loptu intelektualnog. Moglo bi se primetiti, intelektualnu loptu profesora istorije umetnosti.
Konceptualizam ima jedan odgovor, a to je: biti dosadan bez otuđenja. Kroz primenu višestrukih strategija koje služe da predstave pisce kao destabilizirajuće tekstove (postojeće ili napravljene) preko rekadriranih ponavljanja i multiplikovanih lokacija u retoričkom raspoređivanju, konceptualizam je neo-kanadski, iako izgleda da nije dovoljno iščitao Dena Farela koji se epistemološki bavi zbivajućim predmetom i instancijacijom Sendi Dankan, drugim rečima, afirmativnom voljom usmerenom ka Sendi Dankan koja se  manifestuje u samoj činjenici Sendi Dankan. Drugim rečima, instancijacijom onoga što je svesno kontra-tekstualno u smislu svega što je tekst napravio da bi postojao kontekstualni smisao Sendi Dankan, izvodeći nematerijalno svake moguće materijalnosti poezije. Kontra-tekst koji je novi kon-tekst, kon-, kao što sam istakao na drugim mestima, u smislu Sendi Dankan.

Flarf je steroidna agresija Fortran programa: lego moj ego.
Konceptualizam je kan-kan u ogledalu kupatila, diskurs brijanja.

Flarf je gangster u smislu ranjavanja iz kola tokom virtuelne skitnje. Kao takav, on mora biti bez represije: Meri Ozmond.
Konceptualizam je lakanovski u smislu želje na način Džada Loua na način laganog doručka. Kao što je: Doni Ozmond.

Konceptualizam, ističući napomene na galerijskom zidu koje sriču kako se to umetnost doslovno mora shvatiti i stvarati, deaktivira misli.
Flarf, ne pružajući jednu jebenu napomenu koja obaveštava šta bi trebalo da bude, aktivira misao.

Flarf se igra ljubljenja rođaka i igra malo grublje. On koristi jezik ljudi kada bi pesnici  trebalo da izgledaju pametniji od ljudi. Flarf uvek prvi vidi druge poetske grupe kao prilike za orgije sa Gđa. Batersvort želeom, i ostaće na žurci do kasno. Možda će kasnije krvariti iz povređene glave, ali verovatno će preživeti. Da, rasprodaje – on rasproda Medison Skver Garden. To su štrumfovi koji gledaju film Point Break dok čitaju Fineganovo bdenje. Ne možete mu odoleti, zar ne? On želi da se igra još prljavije.
Flarf je novi stil, u centru pažnje na mikrofonu, a oni ga hejtuju. Oni koji pišu flarf, pišu poeziju, ili da upotrebimo njihovu terminologiju: „Ti si iz Sikaukusa - mi smo sa Menhetna, ti si ljubomoran na nas, jer tvoja devojka švrlja. Volim pesnike iz pokreta. Ukrašću vam pesnika kao što sam vam ukrao bicikl." Na kraju će svi Konceptualni pesnici biti Flarfisti.

Flarf je naturalan. Konceptualizam je denaturalan. U tom smislu, Flarf čini da ih Čak Vulri gleda na delu. Konceptualizam je gladovanje.

Mardžori Perlof voli Konceptualizam.
Mardžori Perlof ne voli Flarf.

Najbolji konceptualizam je čitljiv i uspešan.
Flarf ne uspeva u svojim namerama da bude loš. Flarf je dooooooooooooobar.

Poezija je konceptualizam.
Flarf je život.

sa engleskog preveo Vladimir Stojnić

Dru Gardner (Drew Gardner) je američki pisac i bivši bubnjar, član neformalne Flarf grupe. Objavio je nekoliko knjiga među kojima su najznačajnije Sugar Pill (Krupskaya, 2002) i Petroleum Hat (Roof Books, 2005). Njegov blog, Overlap, nalazi se na adresi http://drewgardner.blogspot.com/. Živi u Njujorku, gde uređuje Snare magazine i gde vodi radionicu u okviru St. Mark's Poetry Project. Vođa je ansambla Poetical Orchestra u okviru kojeg predstavlja eksperimentalna muzičko-poetska dela.